Danas se,širom sveta, obeležava Svetski dan zaštite životne sredine. Juče je , u Beogradu, potpisan sporazum kojim se omogućava dalja ekspertska pomoć Švedske u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji u oblasti zaštite životne sredine, a danas smo obavešteni da je Republika Srbija postala je 137. članica Međuvladine naučno-političke platforme o biodiverzitetu i uslugama ekosisistema.
Sudeći na osnovu ove dve ,lepe,vesti mogli bi smo da zaključimo da Srbija ima jasnu političku agendu u oblasti zaštite životne sredine i to je,delimično, tačan zaključak ako se ,u svojim opservacijama,zadržimo na tom, strateškom,državnom nivou.
Ali,život,onaj realni,svakodnevni je nešto sasvim drugo,posebno u ovoj izuzetno važnoj oblasti i odvija se, jednako kao i u svim sferama na,lokalnom, mikro nivou malih zajednica.
Na tom ,lokalnom,nivou Svetski dan zaštite životne sredine prolazi,kao i svih ranijih godina, neprimetno i nezabeleženo,ukoliko izuzmeno neke, na brzinu organizovane,nazovi ekološke događaje, koji su ,pre svega,u funkciij aktuelne izborne kampanje.
A i ti ,tako „sklepani“ događaji, samo potvrđuju da smo ,na žalost,svetlosne godine daleko od postulata da mislimo globalno a delujemo lokalno.
Ishodi naše nespremnosti,ili nesposobnosti da se menjamo i primenjujemo određena pravila u našem ponašanju vidljivi su ,na svakom koraku, baš oblasti zaštite životne sredine.
Obično se ,na današnji dan, u svečarskom tonu ponavlja mantra da su „ mediji značajan partner i da imaju ključnu ulogu u podizanju informisanosti i svesti javnosti u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine“.
Upravo zbog toga , evo, povodom današnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine koji se ,u svetu i Srbiji obeležava pod sloganom „Ja sam sa prirodom“, nekih podataka koj potvrđuju tu našu nespremnosti,ili nesposobnosti da se menjamo i primenjujemo određena pravila u oblasti zaštite životne sredine,bar na teritoriji pet lokalnih samouprava koje čine Raški upravni okrug.
Za realizaciju brojnih ciljeva unutar sektora zaštite životne sredine , u protekloj 2019 godini ,bilo je izdvojeno,zbirno u pet lokalnih samouprava, 356.380.574 dinara. U procentima,u odnosu na ukupne budžete lokalnih samouprava to se kretalo od 12,1%(Raška) do 0,13%(Vrnjačka Banja).
Izdvajanja na budžetskoj programskoj poziciji 6-Zašta životne sredine su, u tekućoj 2020 godini,na žalost,još manja i zbirno, u svih pet lokalnih samouprava, iznose 277.769.491,20 dinara ili čak 78.611.082,80 dinara manje u odnosu na 2019 godinu i kreću se u rasponu od 4,3%(Kraljevo), do samo 0,19%(Vrnjačka Banja) u odnosu na ukupne budžete lokalnih samouprava.
Budžetske procese, u lokalnim samoupravama na teritoriji Raškog upravnog okruga , sa stanovišta pripreme budžeta, određivanja visine sredstava koja se obezbeđuje različitim budžetskim korisnicima, prezentovanja informacija o trošenju javnih sredstava i efekata na ispunjavanje ciljeva javnih politika u oblasti zaštite životne sredine, deklarisanih kroz programske budžete tri opštine(Vrnjačka Banja,Raška i Tutin) i dva grada(Kraljevo i Novi Pazar) i dalje karakteriše nedovoljna transparentnost i neviđena suprematija političke dimenzije budžeta lokalnih samouprava.
Prošlo je pet godina od kada su Zakonom o budžetskom sistemu u Srbiji uvedeni programski budžeti u lokalnim samoupravama ali ,na žalost,bar u oblasti zaštite životne sredine izostale su željene i ,preko potrebne, promene praksi.
Red je da se na to ukaže. Bar na današnji Svetski dan zaštite životne sredine.