PRAVO NA ISTINU – PRAVO NA ČIST VAZDUH!

Sećate li se lika šumara iz,Kurosavinog,antologijskog filma „Rašomon“?

 Ispričao je više,podjednako mogućih, verzija istog događaja.

Na kraju filma svi smo se pitali: Šta je istina? Ko je ubio samuraja i njegovu ženu?

Iskustvo nas uči da se  na istinu može  računati  samo u izuzetnim okolnostima,kao što su to sudski procesi,na primer…

I tada o istini odlučuju samo sudije!…

Ne znam zašto, ali o ovome razmišljam,i sa prijateljima komentarišem uvek kada vidim različite rezultate, različitih merenja kvaliteta vazduha u Kraljevu tokom grejne sezone.

Kako onda  građanin, obhrvan svakodnevnicom, da (sa)zna kakav vazduh udiše u Kraljevu tokom grejne sezone?

Ili je to,sada kada smo inače već „maskrani“, manje važno!?

Na potezu su ,nadamo se, nauka i struka a zatim država i lokalna samouprava.

Jer pravo na zdravu životnu sredinu(čitaj pravo na čist vazduh) postoji!

I, verujte, niko nam ga,nikada, neće „servirati“ na tacni.

Ni čist vazduh, ni pravo na njega.