Sećate li se lika šumara iz,Kurosavinog,antologijskog filma „Rašomon“?
Ispričao je više,podjednako mogućih, verzija istog događaja.
Na kraju filma svi smo se pitali: Šta je istina? Ko je ubio samuraja i njegovu ženu?
Iskustvo nas uči da se na istinu može računati samo u izuzetnim okolnostima,kao što su to sudski procesi,na primer…
I tada o istini odlučuju samo sudije!…
Ne znam zašto, ali o ovome razmišljam,i sa prijateljima komentarišem uvek kada vidim različite rezultate, različitih merenja kvaliteta vazduha u Kraljevu tokom grejne sezone.
Kako onda građanin, obhrvan svakodnevnicom, da (sa)zna kakav vazduh udiše u Kraljevu tokom grejne sezone?
Ili je to,sada kada smo inače već „maskrani“, manje važno!?
Na potezu su ,nadamo se, nauka i struka a zatim država i lokalna samouprava.
Jer pravo na zdravu životnu sredinu(čitaj pravo na čist vazduh) postoji!
I, verujte, niko nam ga,nikada, neće „servirati“ na tacni.
Ni čist vazduh, ni pravo na njega.