Obrazovanjem i obukama do novih navika

Pisali smo  kako su , u 
strateškim dokumentima lokalnog nivoa , stvorene solidne normativne
predpostavke za adekvatnu brigu o životnoj sredini na teritoriji opštine
Aleksandrovac. No, i tada smo , poučeni iskustvom sličnih i većih lokalnih
samouprava ,izrazili bojaznost da sa operativnom primenom dobrih strategija i
njihovim pretakanjem u svakodnevni rad i navike lokalnog stanovništva ne ide ni
malo lako. Šta više mnoge pojave u praktičnom organizovanju  i postupanju prilikom zadovljenja
elementarnih prava na zdravu životnu sredinu 
devalviraju vrednosti strateških dokumenata u oblasti zaštite životne
sredine.

Ohrabrujuća ekloški ispravna
razmišljanja u dokumentima poput recimo „Strategije razvoja opštine Aleksandrovac
za period 2015-20120“ ili Prostornog plana opštine Aleksndrovac ostaju , bar za
sada i na žalost , u većini  slučajeva
samo  mrtva slova na papiru.

Kroz dva primera iz  delatnosti vodosnabdevanja  i tretmana 
komunalnog otpada to postaje odmah jasno i laiku.

Uprkos ogromnom napredku u
povećanju obuhvata broja korisnika 
zdrave pijaće vode iz javnog vodovoda 
Aleksandovca (60% od ukupne populacije 
od oko 30.000 stanovnika ) na jednoj strani i dalje se ,na drugoj
strani, kuburi sa zastarelom vodovodnom mrežom koja beleži velike gubitke(čak i
do 40%).

Javni vodovod Aleksandovca
se  većinski snabdeva vodama sakupljenim
na vodozahvatima i kaptažama  na padinama
Željina i Goča , tretiranim u postrojenjima u Mitrovom polju kapaciteta do 100
litara u sekundi i alternativno ,po potrebi, sa jezera Ćelije iz vodosistema
kojim upravlja kruševačko javno preduzeće.

Sve sušniji letnji meseci i
nekontrolisano zalivanje poljoprivrednih zasada 
u sredinama gde je prošao gradski vodovod ozbiljno ugrožavaju redovno
snabdevanje stanovništva ,uprkos čestim represivnim merama nadležnih komunalnih
službi i inspekcija. Uz to takvo ponašanje kreira i dodatne troškove , posebno
za  količine vode koje isporučuju sa
sistema Ćelije.

Tretman komunalnih otpadnih voda
, kako onih iz domaćinstava i industrijskih pogona tako i atmosferskih se ne
vrši već se one ispuštaju u reku 
Pepeljušu uz česta zagušenja skromnih kapacitea kanalizacione mreže što
zbog nepostojanja pumpi u tom sistemu i pogrešno procenjenih gravitacionih
padova ali i zbog nemarnog i bahatog odnosa pojedinaca koji u kanalizaciju
bacaju sve i svašta . Ova reka ,duga oko 47 kilometara koja prolazi kroz Brus ,
Aleksandovac i Kruševac gde se , kod mesta Čitluk  u blizini Kruševca, uliva u Zapadnu Moravu je
jedna od najzagađeniji reka u Srbiji sa čestim eksidentnim ispuštanjima
otpadnih voda iz  naseljenih mesta i
privrednih pogona  u njenom toku od
Aleksandovca do ušća. Kvalitet  njenih
voda je visoko degradiran ,u stanju van klase, odnosno  sa sve češćim osobinama  kanalskih voda.

Pepeljuša je ,na žalost, još
jedan od brojnih svedoka našeg nemara , loših navika i slabih državnih
institucija.

Neselektovani komunalni o tpad
koji se prikuplja na delu teritorije opštine Aleksandrovac skladišti se , još
od kraja šezdesetih godina, na neuslovnoj, nesanitarnoj deponiji „Sinjevac“
smeštenoj tik uz magistralni put koji vodi iz Aleksandovca preko Goča ka
Vrnjačkoj Banji. Radi se o  dnevnoj
količini otpada od oko 30 tona.

Aleksandrovac je , sa još
nekoliko lokalnih samouprava iz neposrednog okruženja pristupio Sporazumu o
gradnji Regionalne deponije „Strnje“ u Kruševcu . Prema rečima  Srđana Dobrijevića ,tehničkog direktora Javno
komunalno stambenog preduzeća „Aleksandrovac“ stiglo se do idejnog rešenja i
Studije opravdanosti za gradnju te moderne ,sanitarno uređene regionalne
deponije, što praktično znači da će nesanitarni „Sinjevac“ potrajati još dugo
godina.

Vizije , pa i one ekološke ,  često 
ostaju neostvarene iz mnogih razloga. Materijalni se ističu kao primarni
ali se i prenaglašava njihov značaj. Posebno tamo gde se malo javnih prihoda
usmerava na permanentno  ekološko
edukovanje  stanovništva . Možda je
izazov, u očuvanju životne sredine , za Aleksandovac  i mnoge druge ,njemu slične, sredine u   da se uradi ono što može i sa onim šta se
ima!

Za to je ,pored ostalog , potrebna i  bolja komunikacija između ključnih aktera iz institucija lokalne samouprave , obrazovanja , civilnog sektora i građana  u jednoj zajednici kakva je opština Aleksandovac.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Ekovizije Aleksandrovca“ koga sprovodi „Kraljevački razvojni centar“ i portal „Ekovizije“  a koga je podržala opština Aleksandrovac.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost portala „Ekovizije“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja opštine Aleksandrovac.