Obeležen Treći međunarodni „Dan predela“ u Prirodnjačkom centru Srbije u Svilajncu

Danas
je u organizaciji
Ministarstva
zaštite životne sredine , Šumarskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu i Prirodnjačkog centra Srbije u Svilajnacu , organizovan
Treći međunarodni „Dan predela“ u Srbiji nazvan „Predeo i
voda“.

Svečanost
u Svilajncu je otpočela uvodnim rečima gospođe Biljane Filipović
Đušić, pomoćnice ministra zaštite životne sredine i
predstavnice Republike Srbije za Evropsku konvenciju o predelima i
gospođe Magelon Dežan-Pon ,izvršne sekretarke Saveta Evrope i
predsedavajuće Evropske konvencije o predelima.

Otvarajući izložbu „Predeo
i voda“ Biljana Filipović Đušić je ukazala na činjenicu da
implementirani temeljni principi Konvencije o predelu Saveta Evrope,
u naš normativna poredak, stvaraju dobre osnove prostornim planerima
da pri izradi ovih dokumenata tragaju za rešenjima koja
uspostavljaju neophodan balans između zaštite i ekonomske
valorizacije predela čineći ga mestom podesim za život i rad
ljudi.

Svečanost
je nastavljena obilaskom Prirodnjačkog centra Srbije u Svilajnacu
i prezntacijom zaključaka X međunarodne radionice „Predeo ,voda ,
građani “ održane maja ove godine u Sevilji kao i prezentacijom
projekta „Evropski ekološki parkovi Svilajnaca“.
Učesnici
Trećeg međunarodnog „Dana predela“ u Srbiji su,danas, bili
u prilici i da se upoznaju sa prikazom tipova karakteristika
Moravskih predela prezentacijom Bačkog Monoštora – bisera Gornjeg
Podunavlja i prirodnim vrednostima specijalnog rezervata prirode
„Zasavica“

Savet
Evrope je , pre osamnaset godina , 20.oktobra , na zasedanju u
Firenci , usvojio Konvenciju o predelu (European Landscape
Convention). Srbija je ,ovaj dokument , potpisala 2007 godine a
ratifikovala 2011 godine.Od 2017 godine „Odlukom iz Brna“ Saveta
Evrope uvedeno je obeležavanje Dana predela a u Srbiji je to ,prvo,
obeležavanje Dana predela učinjeno na Šumarskom fakultetu nizom
dešavanja sa „krovnom“ temom „Predeo i obrazovanje“.

Zaštita
prirodnih dobara u Srbiji se zasniva na istraživanjima i
valorizaciji određenog područja da bi se ,potom ,po izradi studija,
definisale kategorije , mere i režimi zaštite određenog područja
.Trenutno je, u Srbij 7,65% njene teritorije , ili 677.027 hektara u
462 područja obuhvaćeno različitim nivoima i vidovima zaštite ,
dok je evropski standard 10% od ukupne teritorije obuhvaćen zaštitom
predela.

Multidisciplinarne
i multisektorske aktivnosti proglašenja nekog dela teritorije za
zaštićeni predeo planira i njima koordinira Zavod
za zaštitu prirode Srbije, ustanova osnovana pre sedamdesetjedne
godine.