Obeležen Treći međunarodni „Dan predela“ u Prirodnjačkom centru Srbije u Svilajncu

Danas je u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine , Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Prirodnjačkog centra Srbije u Svilajnacu , organizovan Treći međunarodni „Dan predela“ u Srbiji nazvan „Predeo i voda“.

Svečanost u Svilajncu je otpočela uvodnim rečima gospođe Biljane Filipović Đušić, pomoćnice ministra zaštite životne sredine i predstavnice Republike Srbije za Evropsku konvenciju o predelima i gospođe Magelon Dežan-Pon ,izvršne sekretarke Saveta Evrope i predsedavajuće Evropske konvencije o predelima.

Otvarajući izložbu „Predeo i voda“ Biljana Filipović Đušić je ukazala na činjenicu da implementirani temeljni principi Konvencije o predelu Saveta Evrope, u naš normativna poredak, stvaraju dobre osnove prostornim planerima da pri izradi ovih dokumenata tragaju za rešenjima koja uspostavljaju neophodan balans između zaštite i ekonomske valorizacije predela čineći ga mestom podesim za život i rad ljudi.

Svečanost je nastavljena obilaskom Prirodnjačkog centra Srbije u Svilajnacu i prezntacijom zaključaka X međunarodne radionice „Predeo ,voda , građani “ održane maja ove godine u Sevilji kao i prezentacijom projekta „Evropski ekološki parkovi Svilajnaca“.
Učesnici Trećeg međunarodnog „Dana predela“ u Srbiji su,danas, bili u prilici i da se upoznaju sa prikazom tipova karakteristika Moravskih predela prezentacijom Bačkog Monoštora – bisera Gornjeg Podunavlja i prirodnim vrednostima specijalnog rezervata prirode „Zasavica“

Savet Evrope je , pre osamnaset godina , 20.oktobra , na zasedanju u Firenci , usvojio Konvenciju o predelu (European Landscape Convention). Srbija je ,ovaj dokument , potpisala 2007 godine a ratifikovala 2011 godine.Od 2017 godine „Odlukom iz Brna“ Saveta Evrope uvedeno je obeležavanje Dana predela a u Srbiji je to ,prvo, obeležavanje Dana predela učinjeno na Šumarskom fakultetu nizom dešavanja sa „krovnom“ temom „Predeo i obrazovanje“.

Zaštita prirodnih dobara u Srbiji se zasniva na istraživanjima i valorizaciji određenog područja da bi se ,potom ,po izradi studija, definisale kategorije , mere i režimi zaštite određenog područja .Trenutno je, u Srbij 7,65% njene teritorije , ili 677.027 hektara u 462 područja obuhvaćeno različitim nivoima i vidovima zaštite , dok je evropski standard 10% od ukupne teritorije obuhvaćen zaštitom predela.

Multidisciplinarne i multisektorske aktivnosti proglašenja nekog dela teritorije za zaštićeni predeo planira i njima koordinira Zavod za zaštitu prirode Srbije, ustanova osnovana pre sedamdesetjedne godine.