Komunikacije aktera u oblasti zaštiti životne sredine utiču i na kvaliteta životne sredine

Kraljevo je ,danas ,
bilo domaćin treće , završne , zajedničke edukativne radionice koju je , za
predstavnike javne uprave grada ,civilnog društva i lokalnih medija
organizovalo udruženje građana „Kraljevački razvojni cnetar“ kao deo aktivnosti
projekta „Komunikacije su osnove aktivizma“.

Ovaj projekat je
realizovanu u partnerstvu sa opštinama Vrnjačka Banja ,Raška i gradom Kraljevo
a uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. U fokusu današnje  , zajedničke edukativne radionice , kao i na
dve predhodno održane u Vnjačkoj Banji i Raški , bile su komunikacije između
delova  unutrašnjih organizacionih
jedinca javnih uprava lokalnih samouprava zaduženih za zaštitu životne sredine
sa civilnim sektorom i lokalnim medijima.

Jedan od ciljeva
projekta je bio da se afirmiše potreba građenja , i primene,  metoda dijaloga kao dominatnog modela
komunikacije sa civlnim društvom i medijima u ovoj oblasti . Jer, javna uprava
, civlno društvo i loklani mediji u ovim lokalnim samoupravama najčešče ne primenjuju
dijalog kao model komunikacije u oblasti zaštite životne sredine.

Izostajanje dokumenata
koji  , na strateškom i operativnom nivou
,uređuju oblast komunikacije lokalnih samouprava sa zainteresovanim javnostima
zajednički je imenitelj za ove tri lokalne samouprave bez obzira na njihovu
veličinu. Zato je ,delom, i opravdano što 
delovi javne uprave u ovim lokalnim samoupravam koji se bave zaštitom
životne sredine najčešće  koriste
infromacijski model komunikacije sa zainteresovanim javnostima pa  ,dakle ,i sa civilnim sektorom i lokalnim
medijima.

I na današnjoj trećoj ,
završnoj ,zajedničkoj edukativnoj radionici podržan je  model međusektorskog dijaloga primenjen u
delu aktivnosti projekta „ Komunikacije su osnove aktivizma“. Sama činjenica ,
da o pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine , po prvi put na ovom nivou ,
zajedno , raspravljanu javna uprava , civilni sektor i mediji bila je više nego
insprirativna za otvoreni dijalog i razmenu mišljenja. Iako je pokrenuto više
tema najviše pažnje privukla je rasprava o postupanju aktera iz sektora javne
uprave ,civilnog društva i medija u Kraljevu u situacijama kada se beleže
povećane koncentracije PM 10 čestica u vazduhu što i ne predstavlja izneneđenje.
Kraljevo pripada grupi malobrojnih lokalnih samouprava u Srbiji u  kojima se vrši konstantni monitoring kvaliteta
vazduha pa se i raspolaže zabrinjavajućim  podatcima o (ne)kvalitetu vazduha koga
kraljevčani udišu.To je,na izvestan način,potvrdila i Ljiljana Šarenac  načelnica Odseka zazaštitu životne sredine u
gradskoj upravi koja je prisutne obavestila i o nedavno dobijemom nalogu od
strane Ministarstva zaštite životne sredine koje je ,ovom organu javne uprave
grada Kraljeva, naložilo da u roku od 30 dana predloži Operativni plan mera za
postupanje u uslovima povećane koncentracije štetnih materija u vazduhu. Današnja
rasprava je samo potvrdila premisu iznetu u uvodnim predavanjima da su  komunikacije među ključnim akterima u ovoj
oblasti, neuređene što je i razumljivo jer , kako smo već rekli ,nema ni
strategije ni operetivnih planova za komunikacije koje su  važna 
aktivnost menadžmenta  svake
lokalne samouprave pa i grada Kraljeva.

Prisutni predstavnici
udruženja građana su ,danas, u Kraljevu, jednoglasno  podržali predlog „Kraljevačkog razvojnog
centra“ da se zatraži , od grada Kraljeva kao lokalne samouprave ,
organizovanje javne rasprave o Predlogu budžeta grada  za 2020 godinu sa fokusom na   budžetske 
programe 6 – Zaštita životne sredine i 15 – Energetska efikasnost a na
koje bi bili pozvani predstavnici udruženja građana aktivnih u ovim oblastima ,
naučnih i obrazovnih institucija u gradu Kraljevu i , naravno , lokalnih
medija.