Komunikacije aktera u oblasti zaštiti životne sredine utiču i na kvaliteta životne sredine

Kraljevo je ,danas , bilo domaćin treće , završne , zajedničke edukativne radionice koju je , za predstavnike javne uprave grada ,civilnog društva i lokalnih medija organizovalo udruženje građana „Kraljevački razvojni cnetar“ kao deo aktivnosti projekta „Komunikacije su osnove aktivizma“.

Ovaj projekat je realizovanu u partnerstvu sa opštinama Vrnjačka Banja ,Raška i gradom Kraljevo a uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. U fokusu današnje  , zajedničke edukativne radionice , kao i na dve predhodno održane u Vnjačkoj Banji i Raški , bile su komunikacije između delova  unutrašnjih organizacionih jedinca javnih uprava lokalnih samouprava zaduženih za zaštitu životne sredine sa civilnim sektorom i lokalnim medijima.

Jedan od ciljeva projekta je bio da se afirmiše potreba građenja , i primene,  metoda dijaloga kao dominatnog modela komunikacije sa civlnim društvom i medijima u ovoj oblasti . Jer, javna uprava , civlno društvo i loklani mediji u ovim lokalnim samoupravama najčešče ne primenjuju dijalog kao model komunikacije u oblasti zaštite životne sredine.

Izostajanje dokumenata koji  , na strateškom i operativnom nivou ,uređuju oblast komunikacije lokalnih samouprava sa zainteresovanim javnostima zajednički je imenitelj za ove tri lokalne samouprave bez obzira na njihovu veličinu. Zato je ,delom, i opravdano što  delovi javne uprave u ovim lokalnim samoupravam koji se bave zaštitom životne sredine najčešće  koriste infromacijski model komunikacije sa zainteresovanim javnostima pa  ,dakle ,i sa civilnim sektorom i lokalnim medijima.

I na današnjoj trećoj , završnoj ,zajedničkoj edukativnoj radionici podržan je  model međusektorskog dijaloga primenjen u delu aktivnosti projekta „ Komunikacije su osnove aktivizma“. Sama činjenica , da o pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine , po prvi put na ovom nivou , zajedno , raspravljanu javna uprava , civilni sektor i mediji bila je više nego insprirativna za otvoreni dijalog i razmenu mišljenja. Iako je pokrenuto više tema najviše pažnje privukla je rasprava o postupanju aktera iz sektora javne uprave ,civilnog društva i medija u Kraljevu u situacijama kada se beleže povećane koncentracije PM 10 čestica u vazduhu što i ne predstavlja izneneđenje. Kraljevo pripada grupi malobrojnih lokalnih samouprava u Srbiji u  kojima se vrši konstantni monitoring kvaliteta vazduha pa se i raspolaže zabrinjavajućim  podatcima o (ne)kvalitetu vazduha koga kraljevčani udišu.To je,na izvestan način,potvrdila i Ljiljana Šarenac  načelnica Odseka zazaštitu životne sredine u gradskoj upravi koja je prisutne obavestila i o nedavno dobijemom nalogu od strane Ministarstva zaštite životne sredine koje je ,ovom organu javne uprave grada Kraljeva, naložilo da u roku od 30 dana predloži Operativni plan mera za postupanje u uslovima povećane koncentracije štetnih materija u vazduhu. Današnja rasprava je samo potvrdila premisu iznetu u uvodnim predavanjima da su  komunikacije među ključnim akterima u ovoj oblasti, neuređene što je i razumljivo jer , kako smo već rekli ,nema ni strategije ni operetivnih planova za komunikacije koje su  važna  aktivnost menadžmenta  svake lokalne samouprave pa i grada Kraljeva.

Prisutni predstavnici udruženja građana su ,danas, u Kraljevu, jednoglasno  podržali predlog „Kraljevačkog razvojnog centra“ da se zatraži , od grada Kraljeva kao lokalne samouprave , organizovanje javne rasprave o Predlogu budžeta grada  za 2020 godinu sa fokusom na   budžetske  programe 6 – Zaštita životne sredine i 15 – Energetska efikasnost a na koje bi bili pozvani predstavnici udruženja građana aktivnih u ovim oblastima , naučnih i obrazovnih institucija u gradu Kraljevu i , naravno , lokalnih medija.