Inicijativa za unapređenje ekološke pismenosti lokalnih medija

Na nedavno održanom  dvodnevnom seminaru ,u Vrnjačkoj Banji, za novinare lokalnih medija sa teritorije Raškog upravnog okruga na temu „Lokalni mediji  i zaštita životne sredine u lokalnim samoupravama“ koga je , uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,  realizovalo udruženje „Kraljevački razvojni centar“ koje je izdavač registrovanog javnog glasila „Ekovizije“ pokrenuta je   zanimljiva inicijativa.

Konstatujući ,tokom dvodnevne rasprave, da su lokalni mediji u jako teškoj ,pre svega materijalnoj situaciji , učesnici seminara su istakli da je  „nemoguća misija“ da  ,u inače malobrojnim redakcijama tih medija, postoje novinari koji bi se bavili samo temama iz oblasti zaštite životne sredine.

Osnivači i izdavači javnih glasila  u bitci za opstanak diktiraju ,tačnije utiču  na uređivačku politiku, lokalnih medija. I zbog toga su, delom,  teme iz oblasti životne sredine retke i nedovoljno argumentovano obrađene.

Treba li  ovo zamerati ili ih treba razumeti osnivače i izdavače i pomoći im da ojačaju kapacitete  ekološke pismenosti svojih redakcija?

Ovo je , samo , uslovno rečeno dilema jer,   zna se  da živimo u  vremnu  apsolutne dominacije politike u svim sferama i segmentima društva. Zato donosiocima odluka ,i na lokalnom nivou, teme iz oblasti zaštiti životne sredine teško da mogu doneti ono njima najvažnije,medijsku vidljivost u pozitivnom kontekstu pa , dakle i glasove na izborima.

Ove teme se , na žalost ,u svim istraživanjima javnog mnjenja jako nisko kotiraju i  kod građana. Tome i ne treba bolja potvrda od obilja divljih deponija ,zagađenih vodotokova ,planinskih reka zarobljenih u cevovode profita vlasnika mini hidro elektrana, zagađenog vazduha…..i , gromoglasne, tišine većeg dela društva.

Na ovim ,opštim primerima jasno je ustanoviti direktnu uzročno posledičnu vezu između obima i kvaliteta informacija iz oblasti ekologije u medijma ,posebno lokalnim, i građanskih inicijativa i aktivizma za očuvanje i unapređenje životne sredine.

Prema nekim podatcima u Srbiji je , trenutno oko 2000 registrovanih javih glasila.Njihov broj je , od donošenja Zakona o javnom informisanju i medijima  2014 godine , rastao za bezmalo 400 novih sve do 2017 godine. Zbog  brojnih problema, a pre svega  zbog slabih materijalni i kadrovskih resursa ,kao i  velike nezainteresovanosti lokalnih samouprava za položaj lokalnih medija trend rasta broja lokalnih medija  je zaustavljen. Šta više, krenuo je u suprotnom smeru ,jer se broj aktivnih lokalnih medija smanjuje, što kroz pasivizaciju što  kroz formalno brisanje iz Registra medija.

Zato je ,zaključili su učesnici seminara u Vrnjačkoj Banji, jako važno da  Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo zaštite životne sredine, kroz međusektrosku saradnju   osmisle  i sprovedu  program pomoći lokalnim medijima u funkciji jačanja kompetencija njihovih  redakcija za praćenje sektora zaštite životne sredine na lokalnom nivou.

Taj program snaženja lokalnog „zelenog pera“  trebalo bi  sprovesti kombinacijom  edukacija za novinare lokalnih medija o  raznim temam iz oblasti zaštite životne sredine i većom  podrškom  lokalnim ,i drugim, medijima kroz  sufinasiranje medijskih projekata koji se budu bavili  temama iz oblasti zaštite životne sredine.

Trećinu normi  evropskog zakonodavstva koje trebaju bit implementirane u naš pravni poredak kroz predpristupne procedure koje su u toku ,treba implementirati  u oblast zaštite životne sredine,  a 80 procenata njih , u sistemu podeljenih nadležnosti ustanovljenom „Lisabonskim ugovorom“ iz 2009 godine, direktno će se primenjivati na lokalnom nivou.
Zato je pitanje onima kojima je inicijativa i upućena ,a to su pomenuta Ministarstva, da li je realno očekivati  izmene lokalnih normi takvog obima bez većeg uljučivanja građana u te procese?

A ,kao što već rekosmo  uzročno posledična veza između obima i kvaliteta informacija iz oblasti ekologije u medijma ,posebno lokalnim, i građanskih inicijativa i aktivizma za očuvanje i unapređenje životne sredine je realnost.