Obrazovanjem i obukama do novih navika

Pisali smo  kako su , u  strateškim dokumentima lokalnog nivoa , stvorene solidne normativne predpostavke za adekvatnu brigu o životnoj sredini na teritoriji opštine Aleksandrovac. No, i tada smo , poučeni iskustvom sličnih i većih lokalnih samouprava ,izrazili bojaznost da sa operativnom primenom dobrih strategija i njihovim pretakanjem u svakodnevni rad i navike lokalnog stanovništva ne ide ni malo lako. Šta više mnoge pojave u praktičnom organizovanju  i postupanju prilikom zadovljenja elementarnih prava na zdravu životnu sredinu  devalviraju vrednosti strateških dokumenata u oblasti zaštite životne sredine.

Ohrabrujuća ekloški ispravna razmišljanja u dokumentima poput recimo „Strategije razvoja opštine Aleksandrovac za period 2015-20120“ ili Prostornog plana opštine Aleksndrovac ostaju , bar za sada i na žalost , u većini  slučajeva samo  mrtva slova na papiru.

Kroz dva primera iz  delatnosti vodosnabdevanja  i tretmana  komunalnog otpada to postaje odmah jasno i laiku.

Uprkos ogromnom napredku u povećanju obuhvata broja korisnika  zdrave pijaće vode iz javnog vodovoda  Aleksandovca (60% od ukupne populacije  od oko 30.000 stanovnika ) na jednoj strani i dalje se ,na drugoj strani, kuburi sa zastarelom vodovodnom mrežom koja beleži velike gubitke(čak i do 40%).

Javni vodovod Aleksandovca se  većinski snabdeva vodama sakupljenim na vodozahvatima i kaptažama  na padinama Željina i Goča , tretiranim u postrojenjima u Mitrovom polju kapaciteta do 100 litara u sekundi i alternativno ,po potrebi, sa jezera Ćelije iz vodosistema kojim upravlja kruševačko javno preduzeće.

Sve sušniji letnji meseci i nekontrolisano zalivanje poljoprivrednih zasada  u sredinama gde je prošao gradski vodovod ozbiljno ugrožavaju redovno snabdevanje stanovništva ,uprkos čestim represivnim merama nadležnih komunalnih službi i inspekcija. Uz to takvo ponašanje kreira i dodatne troškove , posebno za  količine vode koje isporučuju sa sistema Ćelije.

Tretman komunalnih otpadnih voda , kako onih iz domaćinstava i industrijskih pogona tako i atmosferskih se ne vrši već se one ispuštaju u reku  Pepeljušu uz česta zagušenja skromnih kapacitea kanalizacione mreže što zbog nepostojanja pumpi u tom sistemu i pogrešno procenjenih gravitacionih padova ali i zbog nemarnog i bahatog odnosa pojedinaca koji u kanalizaciju bacaju sve i svašta . Ova reka ,duga oko 47 kilometara koja prolazi kroz Brus , Aleksandovac i Kruševac gde se , kod mesta Čitluk  u blizini Kruševca, uliva u Zapadnu Moravu je jedna od najzagađeniji reka u Srbiji sa čestim eksidentnim ispuštanjima otpadnih voda iz  naseljenih mesta i privrednih pogona  u njenom toku od Aleksandovca do ušća. Kvalitet  njenih voda je visoko degradiran ,u stanju van klase, odnosno  sa sve češćim osobinama  kanalskih voda.

Pepeljuša je ,na žalost, još jedan od brojnih svedoka našeg nemara , loših navika i slabih državnih institucija.

Neselektovani komunalni o tpad koji se prikuplja na delu teritorije opštine Aleksandrovac skladišti se , još od kraja šezdesetih godina, na neuslovnoj, nesanitarnoj deponiji „Sinjevac“ smeštenoj tik uz magistralni put koji vodi iz Aleksandovca preko Goča ka Vrnjačkoj Banji. Radi se o  dnevnoj količini otpada od oko 30 tona.

Aleksandrovac je , sa još nekoliko lokalnih samouprava iz neposrednog okruženja pristupio Sporazumu o gradnji Regionalne deponije „Strnje“ u Kruševcu . Prema rečima  Srđana Dobrijevića ,tehničkog direktora Javno komunalno stambenog preduzeća „Aleksandrovac“ stiglo se do idejnog rešenja i Studije opravdanosti za gradnju te moderne ,sanitarno uređene regionalne deponije, što praktično znači da će nesanitarni „Sinjevac“ potrajati još dugo godina.

Vizije , pa i one ekološke ,  često  ostaju neostvarene iz mnogih razloga. Materijalni se ističu kao primarni ali se i prenaglašava njihov značaj. Posebno tamo gde se malo javnih prihoda usmerava na permanentno  ekološko edukovanje  stanovništva . Možda je izazov, u očuvanju životne sredine , za Aleksandovac  i mnoge druge ,njemu slične, sredine u   da se uradi ono što može i sa onim šta se ima!

Za to je ,pored ostalog , potrebna i  bolja komunikacija između ključnih aktera iz institucija lokalne samouprave , obrazovanja , civilnog sektora i građana  u jednoj zajednici kakva je opština Aleksandovac.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Ekovizije Aleksandrovca“ koga sprovodi „Kraljevački razvojni centar“ i portal „Ekovizije“  a koga je podržala opština Aleksandrovac.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost portala „Ekovizije“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja opštine Aleksandrovac.